DOM IZ SNOVA: SNEŽANA JE STARU PORODIČNU KUĆU SA 200 EVRA PRETVORILA U OVO (FOTO)

Situacija u kojoj naslediš porodičnu kuću ili vikendicu koja ti je prirasla srcu, ali nemaš novca da finansiraš njeno renoviranje nije retkost u Srbiji. Pronašli smo ženu koja nema čarobni štapić, ali je izvela magiju.

Snežana Mihelič je nedavno shvatila da je vikendica u kojoj je njena porodica beskrajno uživala, zrela za renoviranje, ali pošto nisu neka vremena za velike investicije, rešila je da preduzme sve što je u njenoj moći da je održi, sačuva, ulepša. Ovo je njena priča.

Slankamen

Plac u Slankamenu je kupljen 1967. godine. Tada je izgledao kao brdo (taj deo se i zove Bostan brdo). Velikim trudom mog svekra koji je sam zidao kuću, sada izgleda ovako. Uložio je puno truda u konfiguraciju terena da ga napravi terasasto zbog sadnje vinograda i voća. To jedna od prvih vikendica u Slankamenu. Kasnije se tu napravilo čitavo malo naselje vikendaša koji su se divno družili godinama. Sada, kako su stari otputovali na onaj svet, vikendice nasleđuju deca i unuci.

Svi se jako trude da put i okolina izgledaju funkcionalno, s obzirom da od opštine nema investiranja – nažalost.

Silazak na Dunav je stepenicama kojih ima 100, koje smo sami izgradili.

Kuća je u osnovi oko 40 kvadratnih metara. Veliki dnevni boravak sa trpezarijom i kuhinjom, odvojen vratima je antre u kojem je kupatilo i stepenište koje vodi na sprat gde su dve sobe u potkrovlju.

S obzirom da je ogromni broj čokota loze, vinograd je jako veliki posao za nas koji smo zaposleni, pa samo bili prinuđeni da promenimo izgled dvorišta. Tako da je sad puno cveća i ukrasnog žbunja, a poneki grozd i smokva nas vesele kad obilno rode, jer ne prskamo nikakvim pesticidima, kao i poneki struk paradajza…

Ovako sam sređivala donji deo kuće

Cela kuća ima jako puno elemenata od drveta – grede i jedan deo zida od brodskog poda. S obzirom da je ispred jedan ogromni bor koji pravi hladovinu, istovremeno je i postalo tamno u kući. Tako da je uređenje moralo da počne od zidova. Dva centralna zida su bila sa tapetama imitacija kamena, a jedan zid je bio skroz od drveta – brodskog poda, to je dodatno umanjivalo svetlost.

Tako da sam prvo skinula tapete, izgletovala zidove i krenula u avanturu krečenja. Ništa naročito nisam koristila sem obične disperzije bele sa dodatkom raznih tonera, uz pomoć raznih valjaka, sunđera, novina. Nemoguće mi je da objasnim, ali na kraju su to bili zidovi “shabby chic” stila. Kao iz nekog zamka izgledaju. S obzirom da se time bavim, znala sam kako to treba da izgleda, ali s obzirom da sam prvi put radila zidove, malo sam se namučila da to i postignem, a da ne zanemarim veličinu tog prostora. Priličan broj kvadrata za krečenje… Na kraju sam ih oslikala divnim vencima od cveća. Izgleda romantično. Bilo mi je pravo zadovoljstvo, jer sam instruktor slikanja i redizajniranje nameštaja.

Nameštaj, kao i zidove drvene prvenstveno sam dobro oprala, pa onda bojila akrilnim bojama. Najvažnija je dobra priprema podloge. Koristila sam dobre prajmere za podlogu i odlične, kvalitetne akrilne boje jednog poznatog brenda, kao i razne bajceve, a svakako i dobar lak za zaštitu je potreban kao i kvalitetan pribor, četke.

Ofarbala sam prozore u svetlo plavo. Zid od brodskog poda je beo. Ofarbala sam i redizajnirala vrata, kupila sam drvene lajsnice, skinula sam vrata, imitaciju tapeta drveta, ošmirglala, lajsnice drvene dodala kao ukras kao i reljefnom pastom kroz šablon jedan lep ornament. Bojom i voskom i promenom kvake ispala su baš lepa i neobična.

Sto sam ošmirglala, izbajcovala i izlakirala gornju ploču, a donji deo obojla u belo. Bele stolice su presvučene u boju lana. Stari firižider koji je potpuno ispravan sam takođe sredila da izgleda kao nov.

Šank koji je bio od drvene lamperije sam zamenila novim šperom kao podlogom i napravila novi dizajn – falš fioke koje su svaka za sebe različitog dizajna. Dodatak su neke lepe keramičke ručke koje pasionirano skupljam i kupujem u inostranstvu.

Veliki mermerni sto koji je bio nefunkcionalan sam kod kamenoresca isekla i napravila gornju ploču od šanka da bude funkcionalna, a od ostatka ću verovatno napraviti gornju ploču neke buduće komode.

Prozor na zidu kao dekor je stari. Dobila sam ga od komšije koji je menjao prozore. Njega sam takođe sredila, obojila, izlakirala, i sada ću tu staviti u ramove porodične fotografije.

Uobičajeno je da se po vikendicama gura sve i svašta. To je bio takođe i naš slučaj, ali postoje ljudi kojima treba ustupiti, dati ono što vam ne treba i zaista ostaviti samo ono što je lepo i funkcionalno. Tako smo uradili, i uz puno ličnog rada napravili lep kutak za uživanje.

Detalji u kući su brojni. Brojne uspomene naše porodice sa putovanja, ali su svedeni da čine ovaj prostor lepim za oko.

Koliko sve to košta?

Sve to zajedno nije puno koštalo. Ne mogu da kažem koliko, jer sam materijal imala u svom studiju, ali oko 200 evra otprilike. Potrebno je ipak jako puno ličnog rada i truda i znanja. Preostali deo kuće ćemo renovirati nadam se na proleće. Zameniti krov i malo doterati i redizajnirati sobe za spavanje i kupatilo.

Ukoliko hoćete da uradite nešto slično, naoružajte se znanjem

Mnogi se bave ovim poslom što profesionalno, što iz hobija. Moje mišljenje je da je to na jako lošem nivou. Kada vidim nameštaj po kućama ili po kafeima, razne pokušaje restauracije. Zaista je ovo jedan ozbiljan posao i za tako nešto treba prvenstveno imati znanje, a i dobar materijal i alat. Ne može se bojom za beton farbati drvo ili da se koriste neki zamenski materijali. Treba poznavati drvo i materijale, a to baš i nije često slučaj. Sve se jako dugo uči i izučava. Treba puno ukusa i stila.

Jedno je fotografija, a sasvim drugačije izgleda kada se to vidi uživo, kada se dodirne svaki komad nameštaja koji je kao svila i urađen kvalitetno da traje još puno godina. Besmisleno je trošiti se na gluposti kratkog roka trajanja.

(Izvor: 24sata.rs / Autor: I. Stojanov)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *